MAHNITI JURICA

To što je Jurica postao zabavan nije zasluga nikakve čarolije. Previše sam se ovih dana predala knjigama da bih uopće mogla usmjeriti pažnju na jedno takvo šarmantno stvorenje. U svom sićušnom iščekivanju da mu ja, kao tvorac, stvorim okružje u kakvom će uživati, strpljenje mu se rasplinulo poput neke magličaste tvorevine. Mene je obuzeo Septimus Heap, a Juricu moj jadni hrčak Gvido.
Bilo mi je neobično što Gvido dva dana odbija, i to kategorički, izaći na vidjelo, dok ga nisam izvukla iz skrovišta zaradivši izgrižene prste. Imao je po sebi desetak crvenih vrpci, majušnih, svezanih u mašnu. Znala sam da Jurica ima nešto s tim. Njegova dosada prouzročila je mom kućnom ljubimcu neviđene traume, a ja bih kao trebala nešto izčarobirati. Jer Jurica je počeo poprimati karakter Ljutica, znanih zlih bića, stanovnica Temnave, nositeljica mahnitosti i beznađa. A to sa tim malim klipanom stvarno nisam htjela postići.
Bilo je krajnje vrijeme pronaći način da se ona ofucana kutija vrati u oblik kutije za šah ili da se od Jurice napravi pristojno stvorenje. Ne znam koji mi je dio izgledao više nemoguć. Jer Jurica je postao neizostavni dio mog inventara. Samo što je prebrz da bi skupljao prašinu.
Možda pomogne najglasovitiji i najcjenjeniji vladar sitnih bića. Znan je po izuzetno niskom rastu, dugačkoj bradi i velikim magičnim moćima - Lakatbrade Pedaljmuža. Biće iz hrvatske mitologije. Kad su ovi ostali učinili svoje. Možda pomognu naši....